Затихает дальняя поляна
На траве роса белым бела
Ты пришла как зорька из тумана
Ты пришла и сердце забрала.
0.Забрала сама того не зная
Унесла, не глянув на меня
Меркнет, меркнет снова даль лесная
Меркнет поле на исходе дня.
0.В теплых рощах звездная истома
Соловьи запели о любви
Ты оставь, оставь подругу дома
А меня с собою позови.
0.Ты скажи мне ласковое слово
И глазами в душу загляни
Ты верни, верни мне сердце снова
Иль свое с моим соедини.
0.Сходит ночь замолк распев баяна
Скрип калитки слышится едва
Засыпает дальняя поляна
Под росой туманится трава.
Pratum longinquum silescit.
Ros in herba albus est.
Venisti velut aurora e nebula.
Venisti et cor meum cepisti.
0. Accepisti id inscius.
Abduxisti illud sine me aspiciendo.
Silvae longinquitas evanescit, iterum evanescit.
Ager evanescit sub finem diei.
0. In tepidis lucis, languor stellatus
Lusciniae de amore canebant
Abi, amicum domi relinque
Et me tecum voca.
0. Verbum mihi benignum dicis et animam meam oculis tuis inspicis. Reddis mihi, redde mihi cor meum iterum. Aut tuum meo iungis. Nox silescit, cantus accordionis.
Vix stridor portae auditur.
Pratum longinquum obdormiscit.
Herba sub rore nebulosa est.